Category Archives: Песме

Ја ти не дођох, брза помоћнице, Да би ми отсечену шаку замирила, Нити да те носим кући, Свемоћнице, Да би завађену браћу измирила … Ишчупане су ми руке из рамена, Кућа раскућена, а браћа поклана, Па сиђох до свог најдоњег … Continue reading →

Милутин Бојић Стојте, галије царске! Спутајте моћне крме, Газите тихим ходом! Опело неко шапћем у подне пуно срме Истопљене над водом. Ту где на дну шкољке, како рече песник, Сан уморан хвата, лежи брат до брата, Леже златне сенке, знакови … Continue reading →

Алекса Шантић Остајте овдје!… Сунце туђег неба Неће вас гријат ко што ово грије; горки су тамо залогаји хљеба Гдје свога нема и гдје брата није. Од своје мајке ко ће наћи бољу?! А мајка ваша земља вам је ова; … Continue reading →

Ђура Јакшић 1875. И овај камен земље Србије, Што, претећ’ сунцу, дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама, О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке.

Јован Дучић Твоје сунце носе сад на заставама, Ти живиш у бесном поносу синова; Твоје светло небо понели смо с нама, И зоре да зраче на путима снова. Још си уз нас, света мајко, коју муче; Све су твоје муње … Continue reading →

Коње јашу до два побратима, Бег Костадин и Краљевић Марко, Бег Костадин беседио Марку, „Побратиме, Краљевићу Марко, Да ти мени о јесени дођеш, О јесени, о Дмитрову данку, А о моме крсноме имену, Па да видиш части и поштења, А … Continue reading →