Који крст носити у животу?

  • Print Friendly and PDF
  • Print Friendly and PDF

Свети Николај Србски

Кад смо ми, поклоници Гроба Божјега, били на страшној Голготи, видели смо место где је био Крст Господњи. На лево и на десно налазе се места где су били крстови двојице разбојника. Света три крста.

Кад смо се спустили у једну пештеру иза Голготе, показали су нам место где је царица Јелена откопала крстове. Она је откопала три крста: крст Христов, крст покајаног разбојника и крст непокајаног разбојника. Света три крста.

Браћо моја драга, и сада су свега три крста које људи носе. Један је крст праведника. Други је крст покајаног грешника. Трећи је крст непокајаног грешника. Који је крст најлакши?

Крст означава страдање. Једно је страдање праведника. Друго је страдање покајаног грешника. Треће је страдање непокајаног грешника. Које је страдање најлакше?

Најлакши је онај крат који се носи са вером и надањем. Најлакше је оно страдање које се држи на крилима вере и надања.

Двијица знају зашто страдају, а трећи не зна. Праведник зна да страда по вољи Божјој ради добра других људи и ради свога већег савршенства ( као што се гвошђе меће у огањ да од њега постане тврди челик ). Покајани грешник зна да страда због грехова својих, страда ради свога очишћења ( као што се платно бије и гњечи и трља да би се убелило ), страда у овоме свету да не би страдао у ономе. А непокајани грешник не зна зашто страда. Он оптужује свакога само не себе; и он страда без вере и надања. Зато је његово страдање најмучније. Зато је његов крст најтежи.

Ви знате речи Господа Исуса: “ Јарам је мој благ и бреме је моје лако “ ( Матеј 11, 30 ). И заиста је вера у Бога лакша него неверовање. Лакши је пост од прождрљивости, и трезвеност од пијанства. Лакши је живот са молитвама неголи живот без молитве. Лакше је опраштање од парничења. Лакше је давати милостињу него отимати туђе. Слађе је подржавати туђ живот него обарати га. Радоснија је међусобна љубав него саможивост и мржња. Пут правде може се некима учинити тежак, али свак треба да зна да је пут неправде много тежи.

Погледајте и видите, како је тежак пут неправде. Неправедник једе, и никада није сит. Отима и граби, и никада нема доста. Чини освету, и није задовољан. Мрзи на Бога и на људе, и нема среће. И када све постигне на земљи што жели, пада и пропада, а деца његова иду у просјаке или на робију.

Није сасвим лак ни пут праведника, али је лакши неголи пут неправедника. Узмите за пример праведнога Јова. На правди је он страдао премного, но вера и нада његова у милост Божју нису га издале и нису га осрамотиле. Изгубљено здравље благи Бог му је повратио, изгубљену децу надокнадио новим породом, упропашћено имање повратио му и још већма умножио. И праведни Јов је прослављао Господа подједнако и кад је Господ узимао као и кад је давао.

Узмите онда пример цара Давида, покајника. Он је био тешко згрешио Богу, али се покајао. Но дошло је на њега страдање за страдањем због учињених грехова. Деца су му почела умирати. Син му је устао на брата свога и убио га. Па онда син се дигао на оца с’ оружјем. Па је настала глад у народу. па рат. Па неверство пријатеља. Све се то сручило на главу цара покајника. Но он је све трпео са вером и надом у Бога. И отрпео је све до краја, певајући при томе псалме Богу својему. Зато му је крај живота био миран и благословен. И Бог му је опростио све. И Бог га је прославио мимо све људе и цареве, прославио га тиме што је определио да се из његовог племена роди Спаситељ света, Господ наш Исус Христос.

Свето Писмо Божје препуно је примера како страда праведник, и како страда покајани грешник, и како страда непокајани грешник. И свуда се у тим примерима види, како се страдање праведника увенчава славом великом; и како се страдање покајника завршава опроштењем од грехова и спасењем; и како страдање непокајаног грешника остаје бесмислено, ненаграђено и узалудно.

Ето вам, браћо, три пута. Једним од њих мора се проћи. Ево вам три крста. Један од њих мора се носити у овоме животу. Или крст Христов, или крст покајаног разбојника, или крст непокајаног разбојника. Свега су три крста у животу људском.

This entry was posted in Свети Николај Србски. Bookmark the permalink.

Comments are closed.