М.П.
Људски живот је дар Божји, а човек икона Његова. Душа људска је створена од душа родитеља управо као што је тело сачињено од тела оца и мајке. На овај начин родитељи саучествују у Божјем стварању сваког новог живопта. Зато је зачеће свети дар Божји и ко год то заборави или га прекине, крши Његов закон. Не заборавимо још и ово, да смо сви позвани, колико је то у нашој моћи, да задобијемо Божје подобије, да се обожимо и постанемо као што је Отац наш небески.
Абортус се може свести на једно једино питање: избор између живота и смрти. Сматрамо да су овде све полемике научника, медицинара, философа, легалиста и изношење силних доказа, свако са своје тачке гледишта, шта је исправно а шта не, сувишне. Јасно је да живот детета почиње са његовим зачећем и траје све до његовог последњег тренутка, до смрти. Користити израз абортус за прекид трудноће, као неког процеса који је започео, па се у одређеном тренутку нечијом жељом и свесним избором прекинуо да би се одстранило неко нежељено ткиво или наводни тумор, није ништа друго до јавно обмањивање. Прави назив за абортус је убиство или одузимање живота још нерођеног детета, без обзира у ком моменту од зачећа је то учињено. Они који то чине, или добровољно саучествују у томе, јесу децоубице.
Ако је и дошло до нежељене нежељене трудноће због једног греха, треба ли после тога чинити још већи грех?
1 
0 
2
