свети Николај Србски
Заиста вам кажем, Срби заслужују казну Божју због многих грехова својих личних и посведневних. Али, ови исти Срби заслужују похвалу због једне своје корените особине. У чему је та коренита особина српскога народа? У оптуживању самих себе. Кад год Србе несрећа снађе, они вичу пред небом и земљом: ми смо криви. Сами смо ми криви несрећи која нас је снашла! На Косову нису нам криви Турци, него Вук Бранковић. На Марици нису нам криви Азијати, него Вукашин. Боже, буди милостив нама грешним Србима и спаси нас.
Овај језик је непознат властољубивим и охолим народима Европе. Они никада не признају своју кривицу. Изгубили су појам о греху, о греху и о кајању. За сво зло у свету они криве другога; себе – никад. Та, како би они могли учинити грех, кад су они сели на престо Божји и себе прогласили непогрешивим боговима! Прво њихов верски старешина папа прогласио је себе непогрешним. Његовом примеру, а упркос њему, следовали су западни кнежеви и краљеви. Сви су се прогласили непогрешним, како они што носе крст, тако и они што носе мач.
1 
0 
2
