ВЕРА У БОГА знак је снаге, духовне, нтелектуалне и моралне; вера у Бога је снаге а не слабости. Безверје је знак слабости.
ПОКАЈАЊЕ је знак снаге а не слабости. Јер се покајањем човек обнавља и препорађа те тиме постаје снажнији. Непокајаност је знак слабости, и води трулежи, као све што се не обнавља.
МОЛИТВА је знак снаге а не слабости. Вера без молитве је као телефон у кући, без жице, без везе, и без разговора. Молити се само људима, а не молити се Богу знак је слабости.
МИЛОСРЂЕ је знак снаге а не слабости. Милосрђе уноси у душу милосрдног светлост, радост и спокојство. Иза милосрдног стоји Бог неисцрпан поверилац. Немилосрђе је знак слабости, и раслабљава човеку тело и душу немиром и страхом.
СЛОГА У ДОБРУ знак је снаге. Неслога у добру као и слога у злу знак је слабости.
ПОСМАТРАЊЕ СВЕТА, живота и свих догађаја у светлости Божјег Промисла, знак је снаге. А посматрати све то у мраку случајности знак је слабости и одводи лудилу.
ПОСТ је знак снаге а не слабости. Пост је увод у сва светла јунаштва. Страх од поста или избегавање поста знак је слабости.
РОДОЉУБЉЕ је знак снаге а не слабости. Неродољубље је нешто неприродно и лажно; извраћеност ума и срца, као и безверство. Неродољубље је знак слабости.
СЛАВЉЕЊЕ СВЕТАЦА БОЖИЈИХ знак је снаге, јер то је слављење најславнијих. Неслављење светаца Божијих је знак слабости, јер се замењује слављењем неславних и слабих пред лицем Божијим.
ПРИЧЕШЋИВАЊЕ Христом знак је снаге а не слабости. Јер ко се сједињује са Најснажнијим, свакако биће снажнији. Непричешћивање Христом знак је слабости, јер одводи човека у друге ниже везе и савезе, који га чине слабијим. Ово је одговор наш онима, који по незнању или злоби говоре да Хришћанство а нарочито Богомољство, означава слабост. Кад се овако може говорити о сировом дрвету како ли ће тек о сувом?
Свети Николај Охридски и Жички














